_____________________________________________________________________

Nekoliko reci o parohiji po protojereju dusanu maricicu

Istorija sela Isakova po crkvenim zapisima

Istoriat Srpske pravoslavne crkve pise da su vlasi nomadsko stanovnistvo koji su isli za ovcama i dobili ime po Svetom Vlasiju koji je zastitnik ovaca (specifican svetac koji se nikada nije brijao). Sloveni su dosli na Balkan u 5 i 6 veku a rumunsko pleme je bilo prisutno 120 godina ranije. Cuprija je bio jedan od glavnih saobracajnica rimskog carstva sa rimskom kovnicom oruzja. Rimski carevi su davali svojim vojnicima koji su zavrsili vojsku odredjene delove zemljista oko 10 hektara, rimski legionari su sklapali brakove sa zenama rumunskih plemena. Isakovo je dobilo ime po Isaku.

Jedno pleme iduci od crnoreckog kraja prema moravi imalo je dosta zitelja i taj rod imao je momka po imenu Isak. Putovali su rabadzijskim kolima pokrivenim rogozinom. Posle srecnog prelaza kroz sumskih gustisa odmorili su se u jednoj ravnici gde je imala obradiva zemlja u blizini velikog izvora. Bilo im je bas milo sto su u susetstvu imali cigane doseljene pre njih i cuvene u tom kraju kao bunske torbare i varalice. U vreme strize ovaca ljudi iz plemena su nosili u torbama crnu i belu vunu. Noseci vrece na ledjima na dve ukrstene cvornovate tojage. Trampili vunu za krompir i kukuruz tako su zaboravili glad. Nabacivali su na sebe odecu od bacenih krpi vise od stida nego od studeni. Cigani zateceni u tom mestu su imali kovaca po imenu Becir (Musliman). Odvracao je cigane od puta i zadrzavao ih na jednom mestu. Klepao je oranike do sjaja i ostrio. Bio je dobar uvijac (jalovio stoku). Stari becir kazu da je mogao I djavola da prevari i vec je poceo da pregovara sa Isakom da da svoju cerku za njegovog sina. Sofija je toliko bila lepa kao I Isak I jedino je ona mogla da mu stane uz rame. Jednog dana turci su ih proterali I oba plemena su otisla u zbeg. Isak nas predak da bi video svoju voljenu devojku Sofiju blizu jednog klanenca poceo je da gradi kolibu I da je ogradjuje (prema Cimaru). Ako nas turci poteraju imacemo siguran zbeg rece Isak. Kad je tako uzmi konja. I Isak rece konj ostavlja trag i turci ce nas naci i obrati se grupi saplemeinika odite nogama I njima ostade ime odonogici. A sofija ga cekala na mestu Grljia tako nazvanog od age sto ih je video da se tamo grle. Agi se devojka dopala I naredio da mu je dovedu pod sator, ali kada su vojnici tamo stigli nje nigde nije bilo a niko nije smeo da joj oda bivak odonogicev klanac gde je zivela sa Isakom. Razljuceni aga rasturi svo selo I zapovedi ciganima da se ne vracaju na stara ognjista a Isaku I srpskom rodu podviknu da na ove njive izorava ako pomisli da prezivi. Tek su u zbegu gde se I sada pominje rukovase se po prvi put torbari I ratari i roditelji dvoje mladih calivase se u obraz I blagoslovise njihovu ljubav. Preko noci Isak ih odvede do svoje brvnare tamo bi i hleba I sleba te niko neostade gladan. Taj dan prozvase svadba i novo mesto doseljenja drugo po redu po Isaku, Isakovo.

Isakovo danas ima oko 200 domova odvojeno u vise naselja. Deo sela prema Trucevcu nazvan je Cimare. Drugi deo put Cuprija Despotovac se zove Sofijani a do njih je Suvajnac. A ispod Sofijana je naselje Kerici a ispod njih su Stanimirovici.

Isakovo je naseljeno u 17 veku. Zavetina Isakova su mladenci. Cetvrtog dana po duhovima je Isakovacka trojica. Od slava najvise se slavi Petkovica i Sveti Nikola.

Zabelezeno dana 14.08.2005 godine

Autor teksta Protojerej Dusan Maricic

Zavetine sela Isakova

Selo isakovo ima svoje zavetine Mladenci. U nekom vremenu u okolini moravskoj isakovo virine je zavladala kuga. Neki stari covek je savetovao da se nadju dva brata bliznaka i dva vola bliznaka i da se zaoru tri brazde oko sela Isakova i Virine i tako je prestala kuga a taj dan je uzet kao seoska litija za oba sela. Isakovo je imalo i litiju svetih vraceva Kozma i Damjana nezna se zasto su i kad prekinuli da slave. Zabelezeno dana 13.08.2005 godine

Autor teksta Protojerej Dusan Maricic

Arheoloski nalaz Isakova i legenda

Legenda kaze da na teritoriji Isakova postoje tri crkvista. Rimsko naselje je otkriveno prilikom kopanja bazena nikole kerica. Prota Dusan poseduje cev rimskog vodovoda koja je pecena od gline. Tako daIisakovo zahvata veliki prostor istorijskih cinjenica. Zabelezeno dana 13.08.2005 godine

Autor teksta Protojerej Dusan Maricic

Seoske Utrine

45 hektara vlaskih utrina posecujuci stare ljude prota se interesovao i gde je lokacija te zemlje sto su oni i potvrdili. Strana ispod Stanimirovica deo potoka od becara do Bogdana Bogdanovica i jos neke lokacije sadrze ukupnu kolicinu od oko 45 hektara koje je oduzeto posle 45 godine i nikada nije vraceno. Protojerej Dusan Maricic priprema jednu sednicu gde ce da okupi sve stanovnike i odbornike a postoji mogucnost da se odrzi i u Svajcarskoj gde ce ako ima interesovanja od strane medija da upozna korene Srpske istorije i Srpskog naroda, Srpskih svetinja jer istorija Srpskog naroda pocinje u sestom sedmom veku prilikom seobe Starih Slovena na Balkansko poluostrvo. Ujedno na tom sastanku donece se odluka pismena koja ce da se uputi episkopu Branicevskom da preko pravne sluzbe eparhije Branicevske potrazi povratak isakovacke zemlje (UTRINA).

Zabelezeno dana 13.08.2005 godine

Autor teksta Protojerej Dusan Maricic

Protejerej Dusan Maricic Gradi trecu crkvu

Protojerej Dusan Maricic ima vise iskustva sa podizanjem crkve. Iskovacka crkva je druga po redu koja se iz temelja gradi. Prva crkva je hram Svete Troice u Virinu a pored hrama je izgradjena i sala od 300 kvadrata i trosoban stan za svestenika gde je mladi svestenik vec useljen. Takodje je obnovljena i crkva Svetog proroka Ilije u krusaru i spoljna fasada prepokrivanje crkve i freskopisanje unutrasnjosti hrama kao i podizanje novog parohijskog doma koji je zavrsen i njegovo preosvestenstvo episkop Branicevski osvetio na Svetog iliju 2001 godine i odlikovao svestenika dusana Maricica u cin Protojereja (prvi medju jednakima). Hram svetog Proroka Ilije u Krusaru podigli su zajednickim trudom mestani sela Krusara i Isakova cije je selo bilo u sastavu Krusarske parohije. Na jednom od zvona je utisnut darodavac iz Isakova. Crkva je radjena od 1933 do 1936 u vreme svestenika Stojana Krstica narodnog poslanika iz Struge i u vreme episkopa Branicevskoga Veniamina i u vreme prestolonaslednika kralja Petra Drugog sto moze da se vidi i na mermernoj ploci na ulazu sa desne strane u crkvu.

Protojerej Dusan Maricic pokazuje detalje njegovog portreta uljanim bojama na platnu u skoro orginalnim razmerama uramljen ramom od orahovine radjenom u duborezu. U donjem desnom uglu crkva u krusaru, iznad nje crkva u virine a u gornjem levom uglu mesto za crkvu u isakovu.

Zabelezeno dana 13.08.2005 godine

Autor teksta Protojerej Dusan Maricic i Miroslav Bogdanovic

Protejerej Dusan Maricic sa zubom od mamuta

Protojerej Dusan Maricic sa ponosom pokazuje zub od mamuta. Iskopao ga je njegov sin na moravi na 9 metra dubine u Maloj Krsnoj kod Smedereva. Procenjuje se da je zub star oko 28000.

Zabelezeno dana 13.08.2005 godine

Autor Miroslav Bogdanovic

Knjiga Protejereja Dusana Maricica

Godine 1995 Knjizevna Omladina Jagodine je izdala knjigu autora Baje Djakovica po imenu "SLUCAJ SVESTENIKA MARICICA". Skaniranu knjigu u PDF formatu mozete naci ovde

(za skaniranje smo dobili samo losu fotokopiju knjige) .

Zabelezeno dana 13.08.2005 godine

Autor teksta Miroslav Bogdanovic

Autor knjige Bajo Djakovic informacije o eparhiji potrazite na sajtu eparhija-branicevska

DOCEK VLADIKE DR. IGNJATIJA BRANICEVSKOG POVODOM

OSVECENJA HRAMA SVETA PETKA U ISAKOVU

Pripreme za docek vladike su organizovali pet izabrana clana odbora. Pozivanje naroda za docek dece u narodnoj nosnji. Preosveceni vladika je zakazao osvecenje hrama SvPetke Isakovo po preporucu protejereja Stavrofora Mladena Simeonovica i po molbi predsednika crkvenog odbora protoereja Dusana Maricica vladika je blagoizvolio da dodje na dan svete petke da osveti temelje u popodnevnim casovima. Ali posto polovina sela slavi tog dana ljudi nisu mogli da dodju i docekaju vladiku. U tom slucaju mali broj vernika nebi delovalo da su ljudi zainteresovni za crkvu pa je na sednici zamoljen protojerej Dusan Maricic da zamoli presvecenog vladiku da zbog poznatih okolnosti dodje narednog dana i osveti temelje sledeceg dana sta je vladika sa radoscu prihvatio i zamolio protojereja da mu objasni tok izgradnje.

Protojerej Dusan maricic kao dugogodisnji paroh je na sednici 27 avgusta 2005 na sednici crkvenog odbora podelio svim clanovima odbora koje ce da im bude funkcija u pripremi naroda rucka ciscenje crkvene porte donosenje satora za njegovo preosvestenstvo Vladike Dr Ignatija. Tog dana smo kontaktirali arhitektu branu stojanovica da nam uradi povelju i napravi sud od bakra i nehrdjajuceg lima gde ce biti postavljena posuda sa maslinovim uljem koju ce episkop branicevski staviti na predvidjenom mestu oltara istocna strana. Dan je osvanuo lep u selu se osecala pritajena i pri gusena rados i neizvesnost da li ce vladika da zatrekne u porti neovoizgradjenog hrama vernike u vecem broju jer to je znak da sto vise budu prisutni da zele da imaju crkvu u selu. U 16h prota dusan sa odbornicama i majstorima je vec bio obucen u svecano odelo cekajuci dolazak svetog vladike i svog naroda. U 18h30 po blagoslovu prote dusana troja kola i tri motora su otisle na raskrsnici cuprija svilajnac da sacekaju episkopa i njegovu pratnju. A u medjuvremenu su dosli 6 svestenika i 5 djakona obuceni u bele odezde. Narod je dosao u velikom broju tako da se odmah videlo da je velika radost prisutna. Vladika je stigao u 5h15 cim je izasao iz kola videvsi veliki broj prisutnih vernika osteio se radost u njegovoj dusi i osmeh na njegovom licu a svestenici i odbor su bili presrecni. Od ulice do hrama tih 50 metara vladika je proveo blagosiljivlji zene i decu koji su bacali cvece i cekali njegov sveti arherejski blagoslov. OD 17 veka kako istorija kaze ovo je prvi put da vladikina noga kroci u isakovo a povod toga je izgradnja hrama. Po ulasku u hram vladika je sa svestenstvom djakonima i prisutnim narodom poceo sveti cin osvecenja hrama sveta petka Isakovo. Oko 18 casova episkop branicevski dr ignatije u pratnji svestenstva djakona i opstinskih funkcionera i vernog naroda koji su jedva docekali da vide episkopa branicevskog dr ignatija u bogoocuvanoj mu eparhiji branicevskoj koji je njegovim svetim rukama i blagodati duha svetoga osvetio temelje i blagoslovio verni narod isakova. Vladika se kratko u govoru datoj televiziji feman i televiziji cuprija ukazao na jedinstvo naroda isakova i pomolio se gospodu da istrraju bez obzira na nemili dogadjaj od par clanova iz isakova beljajke i bigrenice koji su doveli bez blagoslova episkopa branicevskog vladiku rumunskog danila. Uz pratnju naroda vladika je dosao u salu doma kulture gde su clanovi odbora po zaduzenju pripremili veceru za 250 vernika sa muzikom. Vladika je bio posebno radosan sa svim onim sto je doziveo i video i lepotom hrama dao je blagoslov u vreme vecere predsedniku odbora stevanu djurdjevicu a potom i protejereju hraqma dusanu maricicu koji su se zahvalili vladiki za ocinsku ljubav koji poklanja odboru i parohijanima sela isakova. Oko 20 caasova episkop branicevski dr ignatije vidno radostan sa osmehom na licu pohvalio je sve one koji su nestedeciu novac pripremili veceru a predjelo koje po narudjbini naruceno iz cuprije prokomentarisovao za vreme boravka u londonu i u interkontinetalu nije tako bilo. To su pripremile iz svojih sredstava supruge odbornika dusana tolica jovice nikolica i ljubomirovic milojka i simeonovic stamenka. Urucena su u dva bascaluka skupocena jedan je iz svoji sredstava poklonio stevan djurdjevic za pokoj duse svoje cerke I zdravlje svoje dece episkopu branicevskom dr ignatiju a bascaluk su predale visoko precasnom arhijerejskom namesniku mladenu simonovicu iste zene koje su obogatile predjelo.slavlje je trajalo do 3 sata u noci bez ikakvih incidenta I to ce ostati po recima protejereja dusana maricica upisano zlatnim slovima u letopisu crkvene opstine isakovacke. Odluceno je da dozime hram bude sazidan da se pogode I podignu krstovi I da se crkva pokrije bakrom kako bi hram ostao suv do proleci gde bi se otpocelo sa malterisanjem unutrasnjeg dela hrama I spoljne fasade, a posle malteracije bi se odredili freskopisci koji bi oslikali ceo hram I svako koji bi uradio sliku bila bi mu potpisana ispod slike sveca kako bi generacije videle sta su njihovi dedovi radili.

Tekst zabelezen dana 13 avgusta 2005 godine

Autor teksta Protojerej Dusan Maricic